Свакодневни рад

Назив секције
Ученици
Наставник- руководилац секције
Драмска секција
5. до 8. разреда
Бранислава Савић - Облешчук
Рецитаторска секција
5. до 8. разреда
Мирка Дабовић
Новинарска секција
5. до 8. разреда
Недјељка Јокић
Литерарна секција
5. до 8. разреда
Татјана Стојановић
Ликовна секција
1. до 4. разреда
Марина Мркојевић, Милена Живковић
Хор
5. до 8. разреда
Влатка Костић
Рецитаторска секција
3. разред
Јелена Шарац
Ликовна секција
5-8. разреда
Милена Драча
Оркестар
5-8. разреда
Жарко Бунош
Библиотечка секција
1-4. разреда, 5-8. разреда
Ингрид Граорац
Биолошка секција
5-8. разреда
Младенка Јелић Топалић
Информатичка секција и ажурирање школског сајта
5-8. разреда
Теодора Савић, Бојан Благојевић
Саобраћајна секција
1-2. разред
Весна Бољановић
Електротехника и елетроника, мултидисциплинарна сексија
7-8. разред
Марко Петровић, Александра Дамјанац
Аутомоделарство
5-8. разред
Александра Дамјанац
Неговање традиције- веронаука
1-8. разред
Петар Петровић, Драгана Кончаревић
Секција рукомет и фудбал
5-8. разред
Милош Гајић
Фудбал и атлетика
5-8. разред
Данијела Толимир
eTwinning клуб
2. разред, 5-8. разреда
Божица Вукадиновић Самарџија, Ивана Пушица, Александра Даниловић

Мрежа подршке инклузивном образовању

ДЕФИНИЦИЈА ИО И КЉУЧНИХ ПОЈМОВА

Концепти инклузивног образовања имају више тога заједничког са концептима који леже у основи покрета „Образовање за све“ (ЕФА) и побољшања стања у школама. Инклузивно образовање представља померање од преокупираности одређеном групом ка фокусирању на превазилажење препрека у учењу и учествовању.

Дефиниције инклузије које даје УНЕСКО потичу са конференције у Саламанки, 1994. године, и стављају нагласак на то да је инклузија покрет који је у директној вези са побољшањем образовног система као целине:

“Инклузија је процес решавања и реаговања на разноврсност потреба свих ученика кроз све веће учествовање у учењу, културама и заједницама и све мању искљученост у оквиру образовања и из њега. Он обухвата промене и измене садржаја, приступа, структура и стратегија, са заједничком визијом која обухвата сву децу одговарајуће старосне доби и са убеђењем да је редовни образовни систем одговоран за образовање све деце.”

Сви кључни међународни и домаћи документи могу се кратко сумирати на следећи начин:

  • Сва деца могу да уче и имају право на образовање и васпитање
  • Деца најбоље уче у природној вршњачкој групи. Зато им треба омогућити образовање у редовним предшколским, основним и средњешколским установама
  • Наставници и школе треба да прилагоде начин рада тако да излазе у сусрет потребама деце
  • Некој деци, због сметњи у развоју, потребна је додатна помоћ у образовању

Инклузија је нов начин размишљања. Уместо инвестирања у специјалне школе за децу са сметњама у развоју, многе земље се окрећу ка инклузивном образовању – преусмеравају напоре на

  • подржавање СВЕ деце у редовним школама
  • проналажење нових начина за давање подршке школама и наставницима.

Одређење кључних појмова

 

Osetljive grupe grupe koje se smatraju ‘drugačijim’ zbog svojih smetnji u razvoju, etničke pripadnosti, jezika, siromaštva i slično i koje zbog toga nemaju jednake mogućnosti učešća u životu zajednice.
Smetnje u razvoju i invaliditet osoba može da ima telesne, čulne, motoričke i intelektualne posebnosti zbog kojih će, ako ne dobije odgovarajuću podršku, biti osujećena da ostvari svoje potrebe i životne uloge.
Hendikep sada znači uskraćenje ili ograničenje mogućnosti  učešća u životu zajednice  ravnopravno s ostalima. On ukazuje na prepreke na koje osobe sa invaliditetom nailaze u susretu sa svojom okolinom. Svrha ovog termina je da naglasi manjkavosti u okolini i različitim društvenim delatnostima (na primer u javnom informisanju, zdravstvu, kulturi, obrazovanju i std.).
Inkluzija deca koja se smatraju ‘drugačijom’ zbog svojih smetnji, etničke pripadnosti, jezika, siromaštva i slično često su isključena iz društva ili su marginalizovana u društvu i lokalnim zajednicama. Da bi se uključili (inkluzija) i mogli u potpunosti  i ravnopravno da učestvuju i doprinose životu svoje zajednice i kulture, neophodno je da se menjaju stavovi i praksa pojedinca, organizacija i društva.
Inkluzivno društvo je društvo u kome se razlika poštuje i ceni, i u kojem se aktivno bori protiv diskriminacije i predrasuda u politikama i u praksi.
Inkluzivno obrazovanje (IO) je proces delovanja i odgovaranja na različite obrazovne potrebe svih učenika i učenica, kroz povećavanje učešća u učenju, kulturi i zajednici, i smanjivanje isključenosti iz obrazovanja.

IO se odnosi na škole, centre za učenje i obrazovne sisteme koji su otvoreni za SVU decu. Da bi se to desilo, nastavnici, škole i sistemi treba da se promene, tako da mogu bolje da prilagode raznolikost potreba koje učenici imaju i da im omoguće da budu uključeni u sve aspekte školskog života. To takođe znači smanjenje ili uklanjanja prepreka unutar i oko škole koje sprečavaju učenje.

Komunikacija obuhvata verbalno-glasovnu komunikaciju, komunikaciju uz upotrebu gestovnog jezika, taktilnu komunikaciju, Brajevo pismo, formate sa velikim slovima, audio snimke, pristupačne multimedije, ljudske čitače i druge augmentativne (uveličavajuće) ili alternativne oblike komunikacija, uključujući pristupačne informativne i komunikacijske tehnologije
Fizičke i komunikacijske barijere podrazumeva sve prepreke u okruženju koje otežavaju ili onemogućavaju slobodu kretanja i dostupnosti prostorija, programa i usluga licima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i licima iz različitih kultura i jezika, uključujući i onemogućavanje primanja i davanja informacija.

 

ТИМ ЗА ИНКЛУЗИЈУ У НАШОЈ ШКОЛИ ЧИНЕ:

  • Стево Јањанин, директор школе
  • Јелена Станић, школски психолог и координатор Тима
  • Ана Ћирјанић, школски педагог
  • Драгана Пешић, професор математике
  • Драгана Томашевић, наставник разредне наставе
  • Милена Драча, професор ликовне културе
  • Разредне и одељенске старешине ученика укључених у Инклузивно образовање

Инклузија у образовању подразумева укључивање деце/ученика са сметњама у развоју или са посебним образовним потребама у систем редовних школа, у којима ће им се омогућити квалитетно образовање и развој. Циљ инклузије је обезбеђивање квалитетног образовања за сваког ученика, под једнаким условима за све, јер је право на образовање, као основно људско право, загарантовано ратификованим међународним правним актима, Уставом Републике Србије и законима који регулишу остваривање људских права у области образовања и васпитања.

Инклузија почиње препознавањем разлика које постоје међу ученицима. Оваквим приступом могу се увести значајне промене у свему што се дешава у учионици, наставничком кабинету, школском дворишту као и у односу са родитељима/старатељима деце/ученика.

Приликом укључивања детета у образовни систем морамо имати увид у његову комплетну личност, а не да сву нашу пажњу усмеримо на неки његов “недостатак“, „сметњу“ или „посебну потребу“.

ИНКЛУЗИВНИ ПРИСТУП У ОБРАЗОВАЊУ ОМОГУЋАВА ДА СЕ РАЗЛИКЕ МЕЂУ УЧЕНИЦИМА (У ИНТЕРЕСОВАЊИМА, ВЕШТИНАМА, ЗНАЊУ, ПОРЕКЛУ, МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ, СПОСОБНОСТИМА) КОРИСТЕ КАО РЕСУРСИ ЗА АДЕКВАТНО ОДМЕРЕНУ ПОДРШКУ УЧЕЊУ.

Координатор Тима Јелена Станић

ИСКУСТВО ПОРОДИЦЕ ДЕЧАКА СА АУТИЗМОМ УКЉУЧЕНОГ У РЕДОВНО ОБРАЗОВАЊЕ

МОЈ СИН СТЕФАН